Lepak predstavlja stoni pribor koja služi za lepljenje, tj. spajanje delova prianjanjem jedni uz druge. Bez obzira da li je reč o istim ili različitim materijalima ostvaruje se čvrsta veza koja garantuje postojanost u radu. Pri čemu se ne menjaju svojstva materijala koji se lepe.
Iako se savremeno poslovanje najvećim delom odvija putem pametnih telefona, interneta i kompjutera, ne postoji oblast u kojoj lepak nije našao upotrebu, pa možemo slobodno da kažemo da je ovaj kancelarijski materijal neophodan svakoj kancelariji.
Lepak postoji od davnina
Verovali ili ne, dokazi o upotrebi materijala za lepljenje stari su 200.000 godina. Naime, u arheološkom nalazištu u Italiji pronađeni su ostaci koplja čiji je kameni vrh zalepljen katranom dobijenim od brezine kore za drvenu dršku. Ovaj jednokomponentni lepak bio je jednostavan za proizvodnju, ali je veza bila veoma krhka i osetljiva na uticaje spoljašnje sredine.
Prva upotreba složenih lepila otkrivena je u pećini Sibudu u Južnoj Africi. Segmenti kamena pričvršeni za drvenu dršku sekire potiču od pre 70.000 godina. Kombinacija biljaka i prirodnog pigmeta omogućila je trajnije spajanje. Što je doprinelo razvoju brojnih alata u Kamenom dobu.
Dalji pomak usledio je pre 6.000 godina, kada je razvijen lepak od životinjskih kostiju za lepljenje keramike. Dok je preteča asfalta korišćena za lepljenje kamenih kipova u vavilonskim hramovima.
Egipćani su, pak, upotrebljavali lepak dobijen iz životinjske kože. Ovaj materijal imao je značajnu ulogu u pravljenju nameštaja, ali i za ukrašavanje slonovačom, pa i spajanje papirusa. Čak su i crteži u Tutankamonovoj grobnici prikazivali procese lepljenja drveta.
U novom milenijumu veliki doprinos dali su Grci i Rimljani. Pored životinjskog, oni su počeli da koriste i riblji, kao i lepak na bazi jaja za vezivanje zlatnih listića na ukrasnim predmetima. Vremenom, dodavali su druge sastojke, poput katrana i pčelinjeg voska.
Ipak, lepak, kakav danas poznajemo, nastao je tek 1690. godine osnivanjem prve komercijalne fabrike u Holandiji. Dva veka kasnije uvedena je prirodna guma u proizvodnju, da bi 1909. godine izrađena prva sintetička polimerna lepila.
Široka upotreba lepka
Danas postoje mnoge vrste za spajanje različitih materijala.
Najraspotranjeniji je beli lepak u stiku. S obzirom da nije otrovan i da pri upotrebi nema nepotrebnog curenja, mogu ga koristiti i deca, pa je sastavni pribor u školama. Mada, ova vrsta lepka je čest kancelarijski materijal. Njime se može lepiti papir, tekstil ili drvo.
Lepak za drvo karakteriše neverovatna jačina. A kako se sporo vezuje, dozvoljava promene i ispravljanje grešaka tokom rada.
Lepak za tkanine, kao što i sam naziv kaže, namenjen je za lepljenje svih vrsta materijala prilikom izrade odeće, tepiha, pa i dekorativnih predmeta.
Silikonski lepak ima višestruku primenu. Pogodan je za rad sa metalnim, drvenim, staklenim i keramičkim površinama. A može se koristiti i za plastiku i PVC stolariju.
Posebnu vrstu čini dvokomponentni epoksi lepak. Jedan deo je smola, a drugi aktivator učvršćivač. Njihovim mešanjem dobija se veoma otporna smesa za lepljenje koja odoleva ekstremnim uslovima.
Super lepak je obavezni kancelarijski pribor
Bilo da je u pitanju drvo, keramika, staklo, metal, koža, tkanina, guma ili papir, super lepak će obezbediti sigurno vezivanje. Upravo zbog širokog delovanja ova vrsta lepka je nezamenjivi potrošni kancelarijski materijal, a srećemo ga i u kućnoj upotrebi.
Po jačini veze odgovara epoksi vrsti, ali za razliku od njega je jednokomponentni. Dodatnu prednost donosi brzina vezivanje. Potrebno je samo nekoliko sekundi da se lepak osuši, pa morate biti veoma oprezni pri radu sa njim.
Različite vrste lepkova za kancelariju možete pronaći u bogatoj ponudi kompanije Kairos Birooprema. Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, iskoristite posebnu pogodnost koju pruža online kupovina kancelarijskog materijala.
