Markeri su obavezni kancelarijski pribor u savemenom poslovanju.
Od davnina čovek je nastojao da zabeleži svoju misao. Tako da se uporedo sa razvojem pisma razvijala papirna konfekcija, a sa njom i pribor za pisanje.
U početku, za tu namenu korišćen je vosak, zatim trska sa pigmentom, da bi otkriće mastila omogućilo stvaranje današnjih olovaka. Tokom godina, poslovanje unosi novi pribor i opremu, pa se javlja potreba za modernim kancelarijski materijalom. Upravo su markeri jedan od njih.
U pitanju je posebna vrsta olovke koja ima sopstveni izvor boje napravljen od upijajućeg materijala – filca. Gornji deo obavezno sadrži poklopac kako bi se sprečilo isušivanje mastila. Do ranih 90-ih rastvarači za mastilo bili su na bazi toluena i ksilena. Međutim, kada je otkriveno da su ove supstance štetne, zamenio ih je alkohol.
Koliki značaj imaju markeri kao potrošni kancelarijski materijal otkriva vam kompanija Kairos Birooprema.
Markeri su kancelarijski materijal novijeg datuma
Lee Newman je 1910. godine prvi patentirao marker. To je u osnovi bio cilindar ispunjen mastilom do vrha. 16 godina kasnije Benjamin Paskach je kreirao tzv. „fountain paintbrush“, u vidu specijalnog kista sa sunđerom na vrhu koji se punio različitim bojama.
Ovi markeri, zbog svojih nedostataka, nisu bili komercijalno održivi. Tek su se 1952. godine našli u prodaji, pa je tada počela njihova šira upotreba. Naime, Sidney Rosenthal je osmislio poseban oblik, „Magic Marker“, koji se sastojao od staklene bočice sa mastilom i fitiljem od filca.
Markeri sa filcom našli su primenu u pravljenju postera, za pisanje i obeležavanje. Japanac Yukio Horie, iz kompanije Pentel, 1962. godine razvio je moderni oblik markera sa vlaknastim vrhom, koji je omogućavao povlačenje finih linija.
Upravo je Horiev proizvod bio osnova za stvaranje novih vrsta. Te su krajem 80-ih unapređeni trajni markeri, a već početkom 90-ih nastao je čuveni highlighter, poznat kao signir.
Dolaze u različitim modelima
Postoje mnoge vrste markera, koji su napravljeni od različitih materijala. Samim tim imaju i različitu namenu.
Trajni markeri mogu da pišu po površinama koje se inače ne koriste za to, kao što su staklo, drvo, plastika, metal, kamen. Sam naziv ukazuje na činjenicu da je njihovo mastilo veoma postojano, pa se ne može ukloniti običnom vodom ili trljanjem.
Jedino se uz pomoć alkohola ili acetona može obrisati sa pojedinih površina.
Sigurnosni markeri imaju bezbojno mastilo, koje je vidljivo jedino pod ultraljubičastim svetlom. Oni se koriste za obeležavanje dragocenosti, kako bi u slučaju krađe bila lakša identifikacija vlasnika.
Izborni markeri su slični sigurnosnim. Pored boje, sadrže i fotoosetljivi agens, najčešće srebrni nitrat. Stavljaju se na prst birača u cilju sprečavanja dvostrukog glasanja.
Markeri za belu tablu spadaju u nepermanentne, što znači da se njihov trag veoma lako briše. Mogu biti „markeri za suvo brisanje“, koji se veoma brzo suše. Kako se ne „lepe“ za površinu mogu se lako obrisati i to suvom krpom ili sunđerom. Najčešće se koriste za kratkoročne informacije, pa su odličan kancelarijski materijal za seminare i sastanke.
S obzirom da magnetne table imaju višestruku namenu, ukoliko je potrebno duže vreme sačuvati informacije koriste se „markeri za mokro brisanje“, koji se brišu vlažnom krpom ili sunđerom.
Signiri su posebna vrsta trajnih markera koji su svetlih, fluorescentnih boja. Na taj način ostavljaju transparentni trag, koji se koristi za naglašavanje reči u tekstu.
Markeri različitih vrsta i boja pronaći ćete u bogatom asortimanu kompanije Kairos Birooprema.
