Digitroni i računske mašine su eletronski uređaji namenjeni za računanje. Njihove funkcije se kreću od osnovnih do veoma složenih aritmetičkih proračuna.
Digitroni i računske mašine – prve verzije razvijene su još u 17. veku
U početku, računanje, ma kako složeno bilo, obavljalo se ručno. Za obračunavanje korišćene su tablice integrala, logaritama i trigonometrijskih funkcija.
Razvoj trgovine i banaka, doveo je do potrebe vođenja posla, a samim tim i do pojave sprava za računanje.
Naime, prvi mehanički kalkulator konstruisao je 1623. godine Nemac Wilhelm Schickard. Korišćen je za izračunavanja astronomskih tablica, a mogao je da sabira i oduzima šestocifrene brojeve.
U slučaju prekoračenja oglašavalo se zvonce. Savremenici Wilhelmov kalkulator nazivaju “sat za računanje”.
Digitroni i računske mašine dugo godina se koriste u računovodstvu. Međutim, ova njihova uloga nije savremena ideja, već ju je uvideo još Blez Paskal.
Mladi naučnik je, želeći da olakša posao svom ocu, koji je bio sakupljač poreza, otpočeo rad na novom kalkulatoru. Prvi model je izradio 1645, a 8 godina kasnije razvijeno je već 50 prototipova. Na žalost, visoka cena i složenost onemogućili su dalju proizvodnju.
Paskalov kalkulator usavršio je Lajbnic. On je 1671. godine kreirao mašinu koja je mogla da obavlja sve četiri osnovne aritmetičke operacije, kao i da izračunava kvadratni koren. Sve ove operacije izvodile su se ponavljanjem operacije sabiranja.
Mnogi stručnjaci ističu da su se, upravo, moderni digitroni i računske mašine razvile iz ovih uređaja.
Savremeni digitroni i računske mašine razvijeni su zahvaljujući letu na Mesec!
Iako su mašine za uređaje korišćene nekoliko vekova, digitroni i računske mašine, kakve danas poznajemo, razvili su se tek u drugoj polovini 20. veka.
Verovali ili ne, digitroni i računske mašine, svoje postojanje , duguju razvoju programa Apolo.
Nakon uspešnog sletanja na mesec Nila Armstronga, interesovanje za projekte ove vrste je opalo. Ostavši bez posla mnogi inženjeri su svoja znanja iskoristili za stvaranje uređaja baziranog na integralnom kolu koji je mogao da računa osnovne matematičke operacije. U unutrašnjosti kućišta bila je štampana ploča sa datim kolom, baterija ili akumulator, dok su spoljašni deo činili displej i tastatura. Zbog svoje veličine popularno je nazvan džepni digitron.
U samom početku, kalkulatore su uglavnom proizvodile velike američke kompanije “Hjulit-Pakard”, “IBM” i “Teksas instruments”, nakon čega njihovu proizvodnju preuzimaju kineske kompanije.
Digitroni i računske mašine su značajan kancelarijski pribor
Iako se u doba tehnologije i napretka veći deo posla obavlja elektronskim putem, digitroni i računske mašine i dalje imaju važnu ulogu u kancelariji.
Čak ni Microsoft Excel i mnogi knjigovodstveni programi ne mogu da zamene klasični obračun.
Naročito su značajni za brze proračune kada nema potrebe paliti kompjuter ili otvarati neki od programa za rad, zatim za obračun na profaktura ili kod refundacije troškova.
Zbog toga digitroni i računske mašine spadaju u osnovni kancelarijski materijal, koji je neophodan svakom poslovanju.
Takođe, još uvek ih koriste učenici, studenti, trgovci, pa čak i naučnici za jednostavne proračune.
Kairos Birooprema ima u svoj ponudi digitrone i računske mašine različitih proizvođača. Posetite naš sajt i pogledajte celokupnu ponudu na www.mojakancelarija.com.
