Bušač papira predstavlja obavezni kancelarijski pribor koji se koristi za pripremu dokumenata za arhiviranje.
Bez obzira da li imate malu porodičnu firmu ili veliku kompaniju, kancelarijski materijal neophodan svakoj kancelariji mora da postoji. Njegov najveći deo, danas, u savremenom svetu, čine kompjuteri i drugi uređaji. Međutim, celukupno poslovanje nije digitalizovano. Mnoga važna dokumenta, ugovori i rešenja i dalje se čuvaju u pisanoj formi. Ovu činjenicu potvrđuju i statistički podaci.
Naime, prosečno svaki radnik u toku godine iskoristi preko 10.000 listova papira, odnosno svakih 12 minuta po jedan. Pa za nesmetano obavljanje svakodnevnih radnih obaveza svi ti papiri moraju biti klasifikovani i skladišteni. Što znači da uz papir za štampanje, registratore i fascikle kancelarije moraju da poseduju i bušač papira.
Bušač papira nastao je u 19. veku
Bušači papira svoj postanak duguju dvojici Amerikanaca i jednom Nemcu. Zahvaljujući njima kancelarijski materijal je podgnut na viši.
Benjamin Smith je 1885. godine došao na ideju da konstruiše bušač karata. Na taj način olakšao je posao kondukterima u vozovima. Uređaj se sastojao iz dva metalna dela sa rupom u donjem i oštrim alatom za okruglo sečenje na drugom kraju. Ova dva dela bila su pričvršćena pomoću opruge koja je davala snagu udarcu na kartu.
Friedrich Soennecken je izumeo metalnu konstrukciju za povezivanje papira. Da bi mogao sve papire da postavlja u pravilni niz morao je da razvije i bušač papira. Tako je nemački inovator na osnovu Smithovog izuma 1886. godine napravio uređaj koji je korišćen kao kancelarijski pribor. Radio je na istom principu kao bušač karata, ali je bio većih dimenzija.
Sedam godina kasnije Charles E. Brooks je predstavio svoju verziju bušača papira. I ona je polazila od Smithovog modela, ali je rezica za pomeranja papira bila uklonjiva. Na taj način mogao je da se određuje razmak između izbušenih rupa.
Bušači papira u savremenom svetu
U osnovi, bušač papira se nije promeni više od 130 godina. Najčešći standard za veličinu i razmak rupa opisan je u međunarodnoj normi ISO 838. Tako da su rupe veličine 6 ± 0,5 mm, a udaljenost između njih je 80 ± 0,5 mm.
Bušač papira dolazi u više vrsta. Model sa probijanjem jedne rupe obično se koristi za bušenje karata. Tzv. eyelet bušač, takođe, pravi jednu rupu, ali se koristi kod nekoliko listova papira koji se ne smeju razdvajati.
Bušač sa višestrukim probojem je najpoznatiji kancelarijski materijal. Osim karakterične dve rupe, postoje verzije i do 8 rupa. Veliki industrijski modeli mogu odjednom da probuše i do 470 papira.
Bušač papira utiče na produktivnost radnika
Mogućnost da se svi papiri sortiraju i povežu doprinela je boljoj organizaciji posla. Pa možemo slobodno da kažemo da je bušač papira zaslužan za modernizaciju kancelarije.
I danas, gomila papira razbacanih po stolu može da uspori obavljanje posla. Samim tim i da utiče na produktivnost. Što znači da ovaj stoni pribor obezbeđuje ne samo da odvojite važnu od nevažne dokumentaciju, već i da dobijete veću preglednost u radu.
Različite vrste bušač papira potražite u bogatoj ponudi kompanije Kairos Birooprema. Ukoliko niste u mogućnosti da nas posetite, potražite odgovarajući model na www.mojakancelarija.com.
