Digitroni predstavljaju kancelarijski materijal neophodan svakoj kancelariji.
Bez obzira da li se bavite trgovinom, knjigovodstvom, bankarstvom ili nekom sličnom profesijom, digitroni su nezamenjivi alat u vašem poslovanju. Te ne čudi što zauzimaju posebno mesto na radnom stolu.
Međutim, digitroni nisu samo obavezni kancelarijski pribor. Srećemo ih i u đačkim klupama, gde se koriste za učenje matematičkih operacija. Dok u kućnoj upotrebi olakšavaju nam obavljanje svakodnevnih zadataka, kao što je vođenje troškova i porodičnog budžeta.
Kada su nastali digitroni?
Preteča digitrona nastala je u 17. veku. Naime, razvoj trgovine i otvaranje prvih banaka uslovilo je potrebu za detaljnim spravama za računanje. Te je Wilhelm Schickard 1623. godine konstruisao prvi mehanički kalkulator. Maksimalni obim računanja ovog uređaja bilo je sabiranje i oduzimanje šestocifrenih brojeva.
Značajan korak u napretku dugujemo Blaisu Pascalu. Čuveni matematičar je želeo da pomogne svom ocu u obračunu poreza. Pa je 1645. godina kontruisao svoju verziju digitrona. U narednim godinama ona je dobila nove modele. Nažalost, nijedan od njih nije prešao u komercijalnu upotrebu.
Zahvaljujuću drugom matematičaru digitron je postao napredniji. Na osnovu Pascalovog modela Gottfried Leibniz je u drugoj polovini 17. veka konstruisao poboljšanu verziju. Tako da je ona mogla da obavlja 4 osnovne aritmetičke operacije, kao i da računa kvadratni koren. Što je predstavljalo veliki pomak u upotrebi.
Ipak, pravi digitroni nastali su 70-ih godina. Tačnije, nakon sletanja na Mesec, program “Apolo” je izgubio velike izvore finansiranja. Zbog toga su se njegovi inženjeri suočili sa gubitkom posla. Te su svoje ideje usmerili u konstruisanje uređaja baziranog na integralnom kolu. On je imao zadatak da izvodi bazične računske operacije, tj. sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Kako je bio malih dimenzija popularno je nazvan džepni kalkulator. Ovaj uređaj i danas rado koriste poslovni ljudi koji su stalno u pokretu.
U početku, digitroni nisu bili svima dostupni, jer su ih Hjulit-Pakard, IBM i Teksas instruments proizvodili po visokim cenama. Tek kada su vodeću ulogu preuzele kineske kompanije osvojili su svet, postavši kancelarijski materijal.
Vrste digitrona
Iako su kalkulatori ugrađeni u pametne telefone, digitroni su ostali osnova za izvođenje složenih matematičkih radnji. Te na tržištu dolaze u različitim modelima.
Osnovni, prenosni digitroni su najrasprostranjeniji. Savršeni su za opštu namenu i osnovne matematičke zadatke, uključujući i eksponencijalnu funkciju i logaritam. Ova vrsta digitrona, obično, ima ekran sa 8 do 12 cifara i tastere za njihov unos. Može da radi i na baterijama, kao i na solarnoj energiji.
Složeniji modeli jesu tzv. naučni kalkulatori. Dizajnirani su tako da uključuju statističke i trigonometrijske proračune, a neki čak imaju mogućnost izvođenja računarske algebre. Te se koriste, pre svega, u inženjerstvu, matematici, fizici i hemiji. Prvi naučni kalkulator pod nazivom HP-9100A proizveden je 1968. godine. Trenutno je Casio glavni igrač na ovom tržištu.
Posebnu vrstu naučnih digitrona čine grafički. Oni mogu da crtaju grafikone, rešavaju istovremeno jednačine i zadatke sa promenljivim. Za razliku od standardnih krasi ih veliki displej koji prikazuje više linija teksta, slika i matemačkih proračuna. Prvi ovakav model, fk-7000G, razvio je Casio 1985. godine.
Kvalitetan kancelarijski materijal, uključujući i digitrone poznatih proizvođača, možete pronaći u ponudi kompanije Kairos Birooprema.