Samolepljive etikete predstavljaju kancelarijski materijal neophodan svakoj kancelariji.
Pojedini kancelarijski pribor je otkriven mnogo pre koncepta kancelarije. Sa njenim nastankom počeo je da se razvijao uporedo, tako da se, danas, deli u 2 velike grupe.
Prvu čine kapitalna dobra, tj. pribor koji ima trajniju vrednost, kao što je kancelarijski nameštaj, računari, telefoni, štampači, fax mašine i drugi električni uređaji. S obzirom na trajnost, nabavka ovog kancelarijskog materijala se ne vrši često.
Za razliku od njih, u drugu grupu spada potrošni kancelarijski materijal. Baš kao što naziv kaže, to su proizvodi koji imaju kratak vek trajanja. Ipak, njihova upotrebna vrednost nije ništa manja, jer su nam neophodni za svakodnevno obavljanje poslovnih zadataka. Upravo su samolepljive etikete jedan od traženijih materijala koji pripada ovoj grupi.
Šta su samolepljive etikete?
Samolepljive etikete su svojevrsne nalepnice napravljene od papira malih dimenzija. Dizajnirane su tako da mogu da se zalepe na bilo koju površinu.
Naime, one na jednoj površini sadrže jak lepak koji već pri dodiru prstom omogućava lako prianjanje ne samo na papir, već i na plastiku, drvo, staklo ili metal. Iako su veoma postojane, vrlo lako mogu i da se uklone sa površine. Dovoljan je jedan potez. Pri čemu ne ostavljaju trag lepka.
Za razliku od samolepljive oznake, etika ne dolazi sa odštampanim prednjim delom, već je potpuno prazna kako bi po njoj moglo da se piše. Takođe, nemaju ni visok stepen plastifikacije, pa ne postoji rizik da će se trag olovke ili flomastera obrisati sa nje.
Kada su nastale samolepljive etikete?
Prve etikete su razvijene u Britaniji sredinom 19. veka. Vrlo brzo proširena su na američki kontinent.
Međutim, pravi razvoj usledio je tek 1935. godine, kada je R. Stanton Avery izumeo mašinu za proizvodnju samolepljivih etiketa. Ove svojevrsne nalepnice osetljive na dodir dolazile su sa premazom lepka i oblogom presvučenom silikonom koja je štitila lepak. Uklanjanjem obloge mogle su direktno da se zalepe na površinu, bez kvašenje, što je do tada bilo potrebno.
Avery-jev izum je podstakao druge proizvođača da na prave svoje verzije samolepljivih etiketa, pa se ubrzo na tržitu pojavilo 18 novih modela specifičnog oblika, obično u vidu pravougaonika ili kvadrata.
Razvoj lepka 60-ih godina doveo je do inovacija i na polju etiketa, tj. pojavi vrsta koje obezbeđuju veću postojanost na površini. Samim tim i bolju trajnost.
Gde se koriste samolepljive etikete?
Samolepljive etikete se najčešće vezuju za ispisivanje cena u marketima. Mada imaju mnogo širu primenu, jer dolaze u različitim veličinama, bojama i oblicima.
Srećemo ih kao obeleživače strana u udžbenicima studenata i đaka. Neretko ih koriste i zaposleni kada žele da istaknu važne strane u ugovoru ili materijalu za sastanke i seminare. Na taj način ne gube vreme da listaju obimnu dokumentaciju kako bi pronašli informacije koje su im potrebne, pa možemo slobodno da kažemo da su samolepljive etikete kancelarijski materijal koji povećava produktivnost.
Ujedno, one doprinose boljoj organizaciji posla i preglednosti. Posebno danas, kada zbog pandemije korona virusa, sve veći broj kompanija radi od kuće. Što znači da su etikete značajan kancelarijski materijal za rad od kuće.
Veliki izbor samolepljivih etiketa vrhunskog kvaliteta možete pronaći u bogatoj ponudi kompanije Kairos Birooprema.